From DIY with love deluje poput neke beskrajne vokmen-mantre koja bi trebalo da vas odvede do srca mašinske introspekcije.
Hrvatski eksperimentalni low fi dvojac Narrow verovatno je jedan od poslednjih autentičnih izdanaka kasetne kulture prošlog veka. Priča o Narrow počinje u sam sumrak pomenute kulture, negde 1997. godine sa zagrebačkim koncertom Death in June, na kom se Ivan i Robi upoznaju, da bi se konačno ovaplotila kroz prve zajedničke sesije krajem 1998. From DIJ to DIY – godine koje su usledile obeležile su brojne improvizacije, slučajnosti, nehotične strukture, genijalni izlivi spontanosti i spontani izlivi genijalnosti, kao i artizanski minuciozna estetika, koja je od nosača zvuka stvarala predmete (kolekcionarske) žudnje (sve u okviru kućne etikete Aside Thorns). Insistiranje na kaseti, „intimnom mediju“ karakterističnom za osamdesete, predstavljalo je mnogo više od puke fetišizacije – sam zvuk benda bio je zasnovan na overdub-ovanim trakama, sa vokmenom, kao glavnim instrumentom, nešto jevtinih sintisajzera i povremenom upotrebom kompjutera, kao nužnim zlom.
Izbor njihovih radova koji su prošle godine objavili nemački Treue um Treue, a koji bi, kako sami članovi benda ističu, trebalo da posluži više kao podsećanje nego kao definitivna kompilacija, fokusiran je pre svega na komade koji bi muzički mogli da se opišu kao minimal electronic. Paradoksalno, izgleda da ovakva odrednica mnogo više duguje eksperimentalnoj slobodi nego žanrovskom opredeljenju – Narrow su verovatno spontano došli do ovog zvuka, oslanjajući se pre svega na sopstvenu low fi „neukost“ . S druge strane, slušajući From DIY with love stiče se utisak da je žanrovsko iskustvo (koje očigledno postoji i koje je mnogo šire, mnogo eklektičnije od konzervativne ljušture minimal electronic žanra) uspešno „kompresovano“ u autentični zvučni tesnac: briljantni repetativni nizovi i eksperimentalni flešbekovi odjekuju u rasponu od ranih radova Eurythmics („Eurythmia“) do Esplendor Geometrico („Escapism tape“), ali sve vreme čujete samo Narrow.
Hladni, mehanički paterni i otuđeni, ravni vokal, koji u cikličnim narativima traga za svojim mašinskim identitetom, integrisani su, kroz etar kasetnog šuma, u neku vrstu pop simulacije. Pesma koja otvara album („Pop hell“) kao da je manifest ovog samorazarajućeg pop simulakruma – zanosa neke mašinske inteligencije koja pokušava da proživi svoju autentičnu emociju. Čak i kad im se pruži prilika da naprave laki synth komad („Don’t talk to me about love“), Narrow nastavljaju da se vrte u gruboj statici i dezintegrišućoj repeticiji, potvrđujući svoju artificijelnost. Umesto očekivane topline, opori kasetni šum dodatno otuđuje zvučni prostor, stvarajući utisak da preslušavamo zaboravljeni audio artefakt iz nekog neznanog distopijskog rukavca ljudske (odnosno mašinske) istorije. U tom smislu, posebno bih izdvojio fantastičnu „Aerial“ koja deluje kao vrhunac ove distopijske transmisije – hladna, terminalna poruka iz sveta umirućih mašina. S druge strane, ljudska angažovanost ovog grubog mehanicističkog pogleda na svet ogleda se u slučajnim „subliminalnim“ porukama – lamentu koji vreba ispod naslaga analognog spleen-a u „So young, so old“ i uznemirujućim semplovima iz Jarman-ovog „Jubilee“ stopljenim sa monotonom/monofonom podlogom u „Flickering Shadows“ („This is the generation who grew up and forgot to live their lives...“).
From DIY with love deluje poput neke beskrajne vokmen-mantre koja bi trebalo da vas odvede do srca mašinske introspekcije. Istovremeno, ova fenomenalna kolekcija je i potvrda da, u vremenu u kom živimo, bavljenje low fi muzikom može da bude dovoljno ljudski i smislen poriv.
